Rumunska nošnja u Banatu

Prisutni u četrdesetak naselja na prostoru srpskog Banata, Rumuni su od najstarijih vremena bili sastavni deo jedne multietničke, multikulturalne i multikonfesionalne sredine, koja je zadržala te svoje karakteristike do današnjih dana. . Različite forme ispoljavanja identiteta ovog stanovništva čine ga po mnogo čemu specifičnim.

Nosioci odevne kulture jugoistočne Evrope na ovom prostoru bili su Mađari ( sa Panonskom tradicijom odevanja), Srbi, Šokci, Bunjevci i Rumuni Banaćani (sa slovenskom i karpatsko-balkanskom tradicijom). Takozvani panonski tip nošnje, koji se razvio na prostoru Panonske nizije, odlikuje obilno nabiranje odeće od domaćeg belog kudeljnog, lanenog ili pamučnog platna i minimalno krojenje, te zimski odevni predmeti načinjeni od ovčijeg krzna ili valjanog sukna bogato ukrašeni raznobojnim aplikacijama od sličnih materijala.

Ženske i muške košulje, kecelje, pojasevi, oprezi kao i drugi predmeti kao što su: ćilimi, prekrivači i stolnjacipružaju mogućnost ženama iz banata zasluženu šansu da prikažu svoj talenat, dobar ukus i neiscrpnu stvaralačku maštu. Tkane i ukrašene izuzetno preciznim i zahtevnim motivima sa kojima po težini izrade ništa ne može da se meri, ove rukotvorime su premašile svoju korist pretvarajući se u istinska umetnička dela i područna obeležja.

Sposobna da vizuelno prikažu umetničkim jezikom priču svake porodice,, naroda, zajednice kojoj pripadaju, može se reći da je žena sa sela pretvorila iglu u četkicu a konac u boje sa kojima izrađuju istinska umetnička dela.

Ženska nošnja kao i muška prikazuje mnogo različitiju tipologiju u zavisnosti od sela iz kojeg dolazi, što znači raznovrsni motivi za vez i tkanje Tako da je svako selo imalo svoje karakteristične motive po kojima su se međusobno razlikovali.

Od rođenja pa do smrti narodna nošnja prati čoveka u svim njegovim događajima kao nosilac simbola. Banaćanke pokazuju društveno ekonomski status kroz bogatstvo ukrasa izrađenih od zlatnih i srebrnih novčića izrađenih kod lokalnih majstora ili gradskih juvelira.

Obožavane zbog svojih izuzetnih boja, pazljivo usklađenih tonova i izražajno dekorisanim motivima, banatske narodne nošnje su danas postale glasnici i ambasadori kulturne vrednosti u celom svetu.

Iz generacije u generaciju želelo se da ženska nacionalna nošnja bude sve lepša, dok su je muškarci smatrali zastarelom i preuzimali su kao radnu nošnju komade iz nemačke ili urbane odeće kao što su čizme ili cipele, šešire, sakoe.

Stare forme tradicionalne nošnje su se čuvale u banatskim porodicama ne samo zvog njihove vrednosti jer su se izrađivale od skupocenih materijala kao što su: svila, brokat, kadifa, zlatni i srebrni konac, već i zbog sentimentalne vrednosti koje su imale u svesti naslednika.

Oni su uvek mogli da pokažu ko su im bili preci, kakav su ekonomski status imali i kakav su ugled uživali u zajednici.

Rumunska tradicionalna nošnja je ostala skoro nepromenjena kroz istoriju. Osnova muške i ženske nošnje je košulja od kudelje, lana ili vune. Košulja je bila stegnuta u struku platnenim pojasom, koji je uzan u ženskoj nošnji i širi u muškoj. Kroj ove osnovne košulje je sličan kod muške i ženske nošnje. U prošlosti je ženska košulja dosezala do članaka, dok je muška bila nešto kraća i nosila se preko pantaklona ili dokolenica, napravljenih od pletenih traka. Žene su preko košulje nosile kecelju. To je u početku bio komad tkanine obmotan oko donjeg dela tela, učvršćen pojasom u struku koji je kasnije prerastao u dve posebne kecelje, jedna pozadi a jedna spreda. Tradicionalna muška rumunska nošnja obuhvata belu košulju, bele pantalone, šešir, pojas, prsluk i/ili ogrtač . Lokalne razlike se uočavaju u dužini košulje, vrste veza, kroju pantalona, obliku šešira ili ukrasima na ogrtaču. U mnogim krajevima se košulja se nosi preko pantalona, što je stariji stil. Ovo je osnova balkanske muške nošnje, na koju je značajno uticala moda sa zapada i istoka. U ženskoj nošnji se, pored duge vezene košulje i tkanih kecelja, nalaze razni prsluci, rekle, kaputi na kojima su se takođe uočavale lokalne razlike u kroji, vrsti veza, boji i sl. Kasnije se duga vezena košulja modifikuje u vezenu bluzu i vezenu suknju.

Rumunska tradicionalna nošnja za radne dane i proslave je bila slična, sa glavnim razlikama u tome što su svečane košulje, posebno one koje su se nosile na venčanjima, bile bogatije izvezene. U prošlosti je ukras za glavu mlade bio posebno okićen, u posebnim lokalnim stilovima. Različiti delovi nošnje su se prestali nositi i koristiti tokom različitih perioda 20. veka. Prva stvar koja je odbačena bile su kožne paorske sandale. U većini seoskih sredina su muške pantalone zamenjene modernim pantalonama. Tradicionalni ogrtači postali su skup luksuz pa su ih pravili samo najbogatiji.

Sada kada lepu nacionalnu umetnost nalazimo još samo u muzejima, privatnim kolekcijama i zanatskim radionicama, treba iskoristiti kao dokumentarni izvor slike iz prošlost uhvaćene i skladištene u fotografijama iz starih vremena.