Korinđaši – još jedan od običaja koji polako nestaje

Božić i praznici vezani za njega kod Srba najsvečanije se proslavljaju i obiluju lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić, Nova Godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan.

Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću badnjak i slamu. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići.

U kasnim popodnevnim satima kreću i korinđaši – deca.  Oni u pratnji najstarijih članova porodice obilaze kuće  po komšiluku, bližoj i daljoj rodbini da čestitaju Badnje veče šaljivim Božićnim pesmicama.
Deca prvo pitaju domaćine: Jel’ slobodno korinđati?” ako je odgovor potvrdan, kreće se sa korinđanjem. Korinđa se u grupi ili pojedinačno, kako se ko dogovori i kako koje dete voli. Domaćini koji dočekuju korinđaše, nakon korinđanja decu nagradjuju: jabukama, orasima, suvim voćem, bombonama, pa čak i gvozdenim novcem zabodenim u jabuku.

Nažalost, danas je sve manje korinđaša i ovaj narodni običaj polako izumire, posebno u gradskim sredinama. Praktikuje se tu i tamo po Vojvodini (uglavnom u Banatu).

Ne dozvolimo da se i ovaj radostan, pre svega dečiji običaj zaboravi.

Odgovori