Zabavljači, umetnici ili čuvari identiteta

Živimo u brzom, turbolentnom svetu.  Često nam je svaki dan sličan onom predhodnom. Počinjemo da se poistovećujemo sa nečim što zapravo nismo, da zaboravljamo svoje i bez zadrške  prihvatamo sve ono tuđe ne razmišljajući o sebi samima i onome šta ćemo za sobom ostaviti generacijama koje dolaze.

Takva sudbina nažalost nije zaobišla ni kulturno umetnička društva.
Pitamo se zapravo šta smo to mi zabavljači, umetnici ili čuvari narodnog identiteta.

Često je prva asocijacija na pomen reči folklore – nekakva grupa momaka i devojaka koji u nekim nošnjama “skaču” uz pratnju harmonikaša.
Zapravo folklor je nešto više od toga – mnogo više.
Folklor je uopšteno ime za umetnost koja živi u narodu.

Kulturno umetnička društva, posebno ona čiji se rad zasniva na jakoj volji, želji, entuzijazmu njihovih članova, danas su zapravo institucije koje MORAJU imati jedan jedini glavni zadatak a to je da čuvaju i sačuvaju sve one segmente koji čine kulturni identitet jednog naroda, ali i da edukuju i podstaknu na razmišljanje sve one koji su posmatrači rezultata njihovog rada – svoju pobliku.

Kulturni identitet jednog naroda ne čine samo narodna igra i pesma, iako se njima u radu  društava posvećuje najveća pažnja. Tu su i običaji, oni koji prate životni ili godišnji ciklus, zatim narodna nošnja, način života, mentalitet određenog kraja….

Sve ovo ti isti momci i devojke koji “skaču” moraju da znaju, razumeju, “osete” kako bi mogli preneti tu emociju, energiju u svojih 10-tak minuta koliko najčešće traje jedan scenski prikaz.

Na kulturno umetnička društva NE SMEMO gledati kao na zabavljače, na njihove nastupe ne smemo ići kao na zabavu, da nam prođe vreme, a pritom ne razumeti i ne shvatati šta to oni zapravo rade.

Moramo ih najpre  podržati, shvatiti i razumeti kao čuvare kulturnog identiteta našeg naroda.
Svakako oni su umetnici, jer sam narod je bio i jeste najveći umetnik.  Narodni duh, najsnažniji pokretač svih ideja u umetnosti, nikada ne miruje.

Sve ove u narodu zabeležene forme, odnosno igre, pesme, svirku, narodnu nošnju, običaje kulturno umetnička društva prilagođavaju njohovom novom obliku života na sceni, trudeći se da pritom sačuvaju i ispoštuju sve one pojedinosti, karakteristike i specifičnosti date oblasti koju obrađuju na ovaj način.

Nažalost danas većina kulturno umetničkih društava radi u uslovima koji su u najmanju ruku nepristojni i svakako neadekvatni uzevši u obzir značaj njihovog postojanja i rada kako u vaspitanju, obrazovanju, edukaciji, socijalizaciji mladih tako i negovanju i čuvanju tradicije i kulturnog, nacionalnog identiteta.

Odgovori