Koledari – običaji u oči Božića koji polako nestaju

U vreme božićnih praznika a naročito veče pred Badnji dan okupljale su se grupe  momaka, išle od kuće do kuće i pevale koledarske pesme, želeći domaćinu i ukućanima rodnu godinu i zdrav život i izvodeći pri tome i razne magijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće. Koledarska povorka dolazi pred kuću domaćina, obraća se gazdi, i poziva ga na darivanje pevajući neku od koledarskih pesama. Prema verovanju, pesma je pomagala mladom Suncu da ojača i pobedi tamu.  Pevalo se mladoženji, domaćinu, mladoj, bebama, deci. Sve koledarske pesme su imale svoju namenu. Koledo je u njima pominjan kao zaštitinik i dozivan da podari sreću, snagu, ljubav.

Koledari s imali posebne uloge i u skladu sa tim nosili odgovarajuće maske. U okolini Leskovca mogli su se videti na primer: dedica, mlada, oale, pevači, gajdardžija…

Na glavi su imali životinjske obrazine sa rogovima i bili odenuti ovčijim kožama. U rukama su držali drvene mačeve ili  kako bi u toku obreda vodili borbu protiv nevidljivih zlih duhova.

Obred je počinjao 02. januara na dan Svetog Ignjata i trajao je u toku perioda „nekrštenih dana“ do Bogojavljenja. Smatalo se da oni predstvaljaju period zlih duhova, a dužnost koledara bila je da ih odagnaju. Koledari su u pohode kretali zorom, a obred se izvodio u samoj kući.

Koledarske povorke su izbegavale jedna drugu, jer se njihov susret završao sukobom, tučom, ponekad i ubistvom što je bio loš predznak za celo selo.

U većini krajeva ovaj običaj se potpuno izgubio.  i podaci o njemu veoma retki. Zabeležen je kod Srba u Bosni, u istočnoj Srbiji kod Vlaha i južnoj Srbiji.

izvor:  http://pasaz.rs/koledari/  http://www.opanak.rs/

Odgovori